Na našim prostorima detektivske agencije nemaju duboku tradiciju. Nastale su negde odmah početkom devedesetih godina. Prvo su to bile takozvane agencije za uterivanje dugova. Tih devedesetih godina Srbija je ulazila u svakojake krize pa je nastupilo i stotine hiljada ne rasčišćenih poverilačko dužničkih odnosa. Država nije mnogo hajala za hiljade tužbi u kojima su poverioci tražili povraćaj svog novca.
Interesantno je da su prve agencije formirale razne kriminalne grupe. Njima se u formiranju agencija ubrzo pridružuju stotine penzionisanih ili na drugi način ostalih bez posla policajaca, vojnih lica ali I drugih profesija. Iz ideje uterivanja dugova razvijaju se polako poslovi obezbedjenja, telesnih gardi, čuvara. A opet iz tog procesa javljaju se i poslovi traganja za nestalim licima. Vreme je kada se krade na stotine vozila dnevno pa se neke agencije specijalizuju za traganjem za nestalim vozilima. Početna privatizacija izmamila je neke agencije da se počnu baviti biznis informacijama. Zapravo agencije su se samo prilagodjavale tražnji na tržištu. Agencije nastale od kriminalnih grupa vrlo brzo nestaju I odaju se pravom kriminalu. Veoma malo agencija iz tog doba ostaje da deluje.
Tako je Agencija SIA od 1993. godine jedna od najstarijih pravih detektivskih agencija na Balkanu. Mi smo imali puno muka u radu. Miloševićev rezim je vlasnika Agencije Božidara Spasića stavio pod totalnu kontrolu. Oduzet mu je pasoš a tadašnja Miloševićeva SDB činila je sve da onemogući Agenciju u radu. Prema izjavi jednog vojnog obaveštajca, samo je u Centar bezbednosti Zaječar svakog dana pristizalo po nekoliko informacija o aktivnosti Agencije. Tada je agencija imala izdvojenu prostoriju u Kladovu a tadašnji agenti SDB iz Kladova nisu imali druga posla sem da servisiraju šverc Marka Miloševića iz Bugarske i prate aktivnosti Božidara Spasića. Ovo su činjenice i fakta koja su dobijena 2001. godine kada je pročitan sadržaj dosijea SDB koji je vodjen za Agenciju I Božidara Spasića. Bilo kako bilo kroz Agenciju je prošlo nekih desetak hiljada ljudi, sa svim svojim nesrećama, tugama, problemima, drogiranom ili izgubljenom decom. Roditelji koji su jos tragali za svojom decom koja su izginula na ratištima ili nesrećne žene koje su muževi svakodnevno varali. Ponekad se postavlja pitanje da li su ti poslovi uspešno obavljani.
Najteže je bilo u početku sa takozvanim legalnim uterivanjem dugova. Činjenica da niko nikom nije želeo da vrati pozajmljeno ili primljeno bila je najveća teškoća u radu. Na našem sajtu biće objavljene neke od najznačajnijih istinitih detektivskih priča. Sve su one istinite i sve one predstavljaju deo pisanja istorije zbivanja na ovim prostorima u zadnjih petnest godina.
O agenciji je u štampi objavljeno na stotine tekstova. Bilo je i televizijskih priča. Ali najlepše su priče negde iz druge polovine devedesetih godina kada je u agenciji radilo deset žena, devojaka. To je vreme kada je rodjena I priča o Srpkinji kao detektivu I na tu činjenicu smo posebno ponosni.
Kako sam iz Službe otišao bez prebijene pare, to sam od te 1993. godine iznajmljivao prostor kao sedište agencije. Bili smo u Beogradu u Francuskoj ulici, pa u Brankovoj, pa Sarajevskoj pa na Dorćolu. Sve su to bili skromni prostori koji nikada nisu pruzali komfor ili komociju mojim klijentima no ja sam im zahvalan na razumevanju.
Posle 2000. godine, kada sam dobio svoj pasoš nazad, stupio sam ili bolje rečeno stupili su u kontakt samnom mnogi privatni detektivi iz Evrope. Tako smo saradjivali sa agencijom Partich I partneri iz Beča, sa nekoliko nemačkih agencija, sa jednom agencijom na Kipru, Izraelu. Imali smo saradnju i sa agencijom FIA g. V. Minića. Tokom ovih godina sa stranim agencijama radili smo biznis informacije, tragali za osobama i radili na zaštiti svetskih brendova u okviru projekta EU, koji se zove GBLAAC.
Kada su u pitanju bivši prostori Jugoslavije saradjivali smo sa Makedonijom, Hrvatskom. Radili brojne poslove u Crnoj Gori. Istraživali smo u SAD, Rumuniji, Izraelu, Rusiji, Francuskoj, Švedskoj. Nema zemlje Evrope gde nije postojao interes za našim angažovanjem.
Direktor Agenije
Božidar Spasić
